2022. година је година пуна промена у светској економији. ЦОВИД-19 је доживео успоне и падове, геополитички сукоби су ескалирали, инфлаторни притисци су наставили да расту, а многе земље су покренуле радикална повећања каматних стопа. Под утицајем вишеструких криза, глобални индустријски ланац снабдевања претрпео је неке нове промене. С једне стране, Европа је, као један од три главна центра ланца снабдевања у свету, била принуђена да крене путем „деиндустријализације” под утицајем енергетске кризе. Многа водећа европска предузећа у невољи почела су да се селе у земље са релативно стабилним снабдевањем енергијом и ниским трошковима. С друге стране, политичка и економска разматрања земаља о индустријском распореду померила су се са традиционалног трагања за „ефикасношћу на првом месту” ка безбедности и превенцији ризика. Глобални индустријски ланац снабдевања убрзава прилагођавање ка регионализацији, локализацији, диверсификацији, дигитализацији итд.
Борба за доминацију постаје све жешћа
Како се енергетска криза појачава, све више енергетски интензивних предузећа у европским земљама затвара фабрике, смањује или преноси производне капацитете, а Европа се суочава са новом рундом изазова „деиндустријализације“. Међутим, Сједињене Државе са друге стране Атлантика имале су идеју о савезнику.
У августу ове године, амерички председник Бајден потписао је Закон о смањењу инфлације, уводећи велики број подстицаја, укључујући високе субвенције, за промоцију примене електричних возила и других зелених технологија у САД. Аналитичари сматрају да ће овај план погоршати контракцију европске индустријске производње и приморати европска предузећа да своје производне линије пребаце у Сједињене Државе.
Исто је истина. ОЦИ, холандска компанија за производњу ђубрива, објавила је у септембру 2022. да ће проширити своју фабрику амонијака у Тексасу, Сједињене Државе; Волксваген АГ из Немачке и данска јувелира Пандора такође су најавили да ће проширити свој удео на тржишту САД. Резултати истраживања Немачке привредне и индустријске коморе показују да 39 одсто њених чланица планира да повећа инвестиције у Сједињеним Државама у наредним месецима. У немачкој аутомобилској индустрији, свако пето предузеће планира да отвори фабрику у иностранству.
У средњорочном и дугорочном периоду, ако се „деиндустријализација“ настави, то не само да ће погодити укупну иновативну способност Европе, већ ће утицати и на глас Европе у формулисању међународних тржишних правила и индустријских стандарда, слабећи тако међународну конкурентност њених земаља. привреда.
Као одговор, европске земље су љутито оптужиле Сједињене Државе да су умешане у протекционизам и да покушавају да натерају америчка предузећа да стекну конкурентску предност по цену штете на европској индустрији. Француски председник Макрон је директно критиковао нацрт закона због тога што је „супер увредљив“ за европска предузећа. Француска и Европа су се „суочиле са уништавањем многих радних места“ и решавале проблеме Сједињених Држава на начин који је штетио европским интересима.
Спорови између Сједињених Држава и Европе у ланцу снабдевања ће погоршати ризик од трговинског рата. Британски медији су коментарисали да „економски национализам“ Сједињених Држава може изазвати вртлог трговинског протекционизма са обе стране Атлантика, што ће погоршати напетост између САД и Европе. Француски медији су истакли да су САД „неопходан партнер“ Европи, али да их треба посматрати и као „систематског конкурента“.
Већ дуго времена, Сједињене Државе су биле посвећене реструктурирању сопственог система ланца снабдевања. Већ 2018. Сједињене Државе су почеле да издају бројне административне уредбе и текстове политике, свеобухватно процењујући безбедност свог индустријског ланца снабдевања, зависност од страних земаља и специфичне стратегије суочавања у кључним областима као што су производња и одбрамбена индустрија, као одговор до жестоке међународне конкуренције. Нарочито суочене са растућом конкурентношћу кинеске производне индустрије, Сједињене Државе су, да би задржале своју хегемонију, отворено обуздале Кину у областима економије и трговине, високе технологије и ланца производне индустрије, и намеравале да опструишу развој Кине. промовисањем повратка америчких предузећа у Кину, вршењем идеолошког притиска и другим средствима.
Повратком глобалне економије у реалну економију и даљим развојем стратегије „реиндустријализације“ развијених земаља, конкуренција за доминантну снагу ланца снабдевања индустријског ланца у свету ће у будућности постати све интензивнија.
Распоред глобализације се променио
У последњих неколико деценија, глобални распоред индустријског ланца је узео побољшање ефикасности и смањење трошкова као основну логику за проналажење оптималног плана производње широм света. Због своје глобалне дистрибуције и ефикасног пословања, све земље које активно учествују у глобалном индустријском распореду ушле су у брзу траку економског развоја.
Међутим, међународна ситуација и утицај епидемијске ситуације донели су велике изазове ланцу снабдевања индустријског ланца. Ризици индустријске безбедности све више постају важно питање. Све земље су почеле да теже успостављању независног, безбедног и контролног индустријског система. Као резултат тога, образац глобалне производне мреже је претрпео дубоке промене.
Реструктурирање међународних економских и трговинских правила промовише регионални распоред. Од међународне финансијске кризе, економска глобализација је ушла у период прилагођавања који карактерише успоравање, диференцијација образаца и реконструкција правила. Континуираним потписивањем и имплементацијом великих регионалних споразума о слободној трговини као што су Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП), Свеобухватно и прогресивно транспацифичко партнерство (ЦПТПП) и Споразум САД са Мексиком и Канадом (УСМЦА), економска и трговинска сарадња у различитим областима региони јачају, а њихове мреже ланца снабдевања у индустријском ланцу постају све ближе.
Наглашен је тренд локализације ланца снабдевања индустријског ланца. Последњих година, развијене економије попут Сједињених Држава, Европске уније и Јапана покушале су да оживе своју производну индустрију и подстакле су своја производна предузећа да се врате. Конкретно, ЦОВИД-19 је истакао важност безбедности ланца снабдевања. Узимајући у обзир сигурност у ванредним ситуацијама, основну сигурност, економски развој, друштвену стабилност и друге факторе, развијене земље су усвојиле законске одредбе, економске субвенције и политичка средства да промовишу домаћа предузећа да повећају инвестиције у својим земљама, чинећи глобални ланац снабдевања индустријским ланцем тренд локализације или локализације.
Стратешко прилагођавање транснационалних корпорација промовише разнолик развој. Краткорочно гледано, глобални распоред транснационалних корпорација се неће променити у великој мери, већ се може смањити. Дугорочно, мултинационалне компаније ће активно прилагођавати изглед ланца снабдевања и спроводити стратегије диверзификације како би постигле равнотежу између безбедности и ефикасности.
Нови круг научне и технолошке револуције убрзава дигиталну трансформацију. У процесу убрзања еволуције научне и технолошке револуције и индустријских промена, постепени продор великих података, Интернета ствари, вештачке интелигенције, 3Д штампања и других аспеката ланца снабдевања индустријског ланца ће из темеља променити првобитни начин истраживања и развоја. , начин производње, начин трговине и облик индустријске организације.
Вин вин сарадња је општи тренд
Иако је ланац снабдевања глобалног индустријског ланца под утицајем, а међународни економски и политички образац претрпео је дубоко прилагођавање, објективна ситуација високо интегрисаних интереса и међузависности међу земљама се није променила. Дугорочно гледано, економска глобализација је и даље историјски тренд, а подела рада и сарадње међу земљама на обострану корист и добитне резултате је и даље дугорочан тренд.
Од ове године, неки амерички и западни политичари охрабрују западна предузећа да се „одвоје“ од Кине, покушавајући да искључе Кину из основног индустријског ланца, кршећи економске законе и одвајајући се од објективне стварности, што ће донети само катастрофу америчким и западним домаћим предузећима. и привреде, и даље блокирају економске и трговинске партнере и светску економију.
Извештај који је објавила Америчка привредна комора показује да „одвајање“ од Кине озбиљно угрожава интересе Сједињених Држава у трговини, инвестицијама, услугама и индустрији. Ако се уведу царине на сву кинеску робу која се извози у Сједињене Државе, америчка економија ће до 2025. губити 190 милијарди долара годишње; Амерички инвеститори могу изгубити 25 милијарди америчких долара капиталне добити сваке године због "раздвајања", а губитак бруто домаћег производа (БДП) може достићи и до 500 милијарди долара.
Ивер Институте оф Ецономицс, немачки труст мозгова, процењује да ће, ако се предузећа из ЕУ "одвоје" од Кине под притиском Сједињених Држава, обим трговине између Немачке и Кине нагло пасти. У најгорем случају, немачки БДП ће се смањити за 0,81 одсто, што је шест пута више од пада немачког БДП-а када је Британија напустила ЕУ. Ларуш, оснивач и председник Сцхиллер института, немачког труста мозгова, рекао је да је „одвајање“ од Кине против интереса Немачке и да је за Немачку једнако економском самоубиству.
Чак и док западни политичари траже „раздвајање“, западни економски и трговински односи Кине и даље се продубљују. Према подацима Генералне управе царина, у првих 11 месеци ове године, обим трговине Кином са САД износио је 4,62 трилиона јуана, што је повећање од 4,8 одсто; У истом периоду, трговина Кином са ЕУ достигла је 5,17 билиона јуана, што представља раст од 7.0 процената. Кина остаје највећи трговински партнер ЕУ, а ЕУ наставља да буде други највећи трговински партнер Кине.
Кина сарадња са ЕУ има широке изгледе у новој енергији, вештачкој интелигенцији, дигитализацији, врхунској производњи и другим областима. У јуну ове године, Ауди ФАВ-ов пројекат новог енергетског возила званично је почео у Чангчуну; У септембру су Нингде Тимес и БМВ Гроуп објавили да ће Нингде Тимес испоручити цилиндричне батерије за чисто електричне моделе архитектуре модела БМВ Групе „нове генерације“ од 2025. године. Лидија Переира, чланица Европског парламента, сматра да и Кина и ЕУ имају водећа нова енергетска предузећа и имају велику комплементарност у индустрији. Широко ново енергетско тржиште пружа огроман развојни простор за кинеска и европска предузећа.
Чињенице су показале да нема излаза за "раздвајање и прекид ланаца", а сарадња на добитку је тежња људи и тренд времена. Како је рекао Вернон Смит, добитник Нобелове награде за економију: „Све земље које настоје да прошире трговину су и увек ће бити победници.
извор:хттпс://мп.веикин.кк.цом/с/њ1р_дКсдФЛггГсВп9ГХ8уг